Појам "самоискључење" почиње од граница. Коцкање остаје игра све док има граница: колико новца, колико времена и којом учесталошћу. Ако границе крену да попуштају без одлуке, то је први знак да игра мења место у животу. Самоискључење, лимити уплате и стручна помоћ постоје баш за тај тренутак, док зависност од коцкања уме да се лечи исто као друге зависности.
Самоискључење је озбиљнија мера: играч сам захтева да му приступ буде закључан на изабрани период. За то време уплате нису могуће, игре нема, а кладионица не сме да нуди понуде. Самоискључење не може да се укине на захтев пре истека рока, и баш ту је његова вредност. Код овлашћених приређивача самоискључење се тражи у подешавањима налога, док поједини имају и трајно гашење профила. Ко има налог на више сајтова, мора да га затражи код сваког.
Како се заиста лечи зависност од коцкања? Одговор зависи од њеног трајања. Први корак: разговор са лекаром, психологом или стручним саветником. Лечење укључује рад на окидачима, рад на навикама и контролу новца. Групе за подршку олакшавају, јер човек види да није сам. Породица често преузима бригу о новцу у првим месецима. Терапија лековима у неким случајевима помаже уз пратеће сметње, као што је депресија. Опоравак није праволинијски: рецидив је могућ, и тада помаже брза нова помоћ. Осећај кривице не помаже опоравку.
Како препознати коцкара међу блиским људима? Сигнали ретко долазе одједном: позајмљивање без објашњења, тајност око рачуна и телефона, нервоза када се игра прекине. Типичан знак је и јурење губитка: након губитка следи још једна уплата. Изговори о новцу и времену исто су јасан сигнал. Ти знаци понекад се препознају и код себе. Отворен разговор вреди више од оптужби, јер стид обично држи проблем у тајности. Подршка долази лакше ако се ствар именује рано.
Границе су најједноставнија заштита, а помоћ помаже највише када се потражи рано. На овој страници се не нуди никаква игра; да ли и када потражити помоћ одлучује читалац, а стручњак помаже у томе.