Pojam "samoisključenje" počinje od granica. Kockanje ostaje igra sve dok ima granica: koliko novca, koliko vremena i kojom učestalošću. Ako granice krenu da popuštaju bez odluke, to je prvi znak da igra menja mesto u životu. Samoisključenje, limiti uplate i stručna pomoć postoje baš za taj trenutak, dok zavisnost od kockanja ume da se leči isto kao druge zavisnosti.
Samoisključenje je ozbiljnija mera: igrač sam zahteva da mu pristup bude zaključan na izabrani period. Za to vreme uplate nisu moguće, igre nema, a kladionica ne sme da nudi ponude. Samoisključenje ne može da se ukine na zahtev pre isteka roka, i baš tu je njegova vrednost. Kod ovlašćenih priređivača samoisključenje se traži u podešavanjima naloga, dok pojedini imaju i trajno gašenje profila. Ko ima nalog na više sajtova, mora da ga zatraži kod svakog.
Kako se zaista leči zavisnost od kockanja? Odgovor zavisi od njenog trajanja. Prvi korak: razgovor sa lekarom, psihologom ili stručnim savetnikom. Lečenje uključuje rad na okidačima, rad na navikama i kontrolu novca. Grupe za podršku olakšavaju, jer čovek vidi da nije sam. Porodica često preuzima brigu o novcu u prvim mesecima. Terapija lekovima u nekim slučajevima pomaže uz prateće smetnje, kao što je depresija. Oporavak nije pravolinijski: recidiv je moguć, i tada pomaže brza nova pomoć. Osećaj krivice ne pomaže oporavku.
Kako prepoznati kockara među bliskim ljudima? Signali retko dolaze odjednom: pozajmljivanje bez objašnjenja, tajnost oko računa i telefona, nervoza kada se igra prekine. Tipičan znak je i jurenje gubitka: nakon gubitka sledi još jedna uplata. Izgovori o novcu i vremenu isto su jasan signal. Ti znaci ponekad se prepoznaju i kod sebe. Otvoren razgovor vredi više od optužbi, jer stid obično drži problem u tajnosti. Podrška dolazi lakše ako se stvar imenuje rano.
Granice su najjednostavnija zaštita, a pomoć pomaže najviše kada se potraži rano. Na ovoj stranici se ne nudi nikakva igra; da li i kada potražiti pomoć odlučuje čitalac, a stručnjak pomaže u tome.