Pitanje "Koliko rulet ima brojeva?" počinje sa stola i točka. Rulet čine dva dela: točak presuđuje, a sto prima uloge. Ko shvati kako funkcioniše rulet, brzo prati pravila igre, zna koliko brojeva nosi točak i zašto nikakav sistem ne može pobediti prednost kuće. Pitanje da li je sto namešten dobija jasan odgovor, a dobitak na broj i obične opklade imaju poznatu cenu.
Igrači obično pitaju da li je točak namešten, pogotovo posle serije promašaja. Kod priređivača sa dozvolom stolovi imaju redovne provere, a digitalni rulet koristi proveren generator slučajnih brojeva. Serija od deset crvenih ne govori baš ništa o narednom okretu, jer točak nema memoriju. Kuća i ne mora da vara, jer joj zelena nula donosi zaradu bez trika. Ko ima sumnju u određeni sto, može da pogleda dozvolu operatera i da se obrati nadzornom organu.
Evropski točak ima trideset sedam polja: brojeve od jedinice do trideset šest, uz jednu nulu. Američki točak ubacuje i duplu nulu, pa na njemu stoji trideset osam polja. Koliko brojeva ima točak, isto toliko izlaza nosi svaki okret. Kako funkcioniše rulet za stolom? Krupije zavrti točak u jednom smeru, a kuglicu baci u suprotnom. Polje na kome se kuglica zaustavi određuje ko dobija. Nijedan korak ne zavisi od ranijih okreta ni od volje igrača.
Kada krupije pozove na uloge; čim objavi da su ulozi zatvoreni, žetoni se ne pomeraju, a dobitak se ne dira pre isplate.
Proveriti dozvolu priređivača, čiji točkovi prolaze redovne provere, a ko i dalje sumnja u određeni sto, može da se obrati nadležnom organu.
Pokrivaju veći deo točka, pa pogađaju češće; boja i par plaćaju jedan prema jedan, a razmak između šanse i isplate ostaje isti.
Ne može; sistemi poput martingala samo premeštaju gubitke, a kratak niz u plusu ne menja prosek koji ide u korist kuće.
Ulog i trideset pet novih žetona, jer rulet plaća pogodak na broj trideset pet prema jedan.